Muzika i more – Savršen spoj CMC festivala u Vodicama

Kada neko kaže “Letnji festival” , ja odmah pomislim na more, sunce, talase, brodiće, veliku binu pokraj rive, mnogo šarenih boja, lepršavih haljina i slatkih opijajućih mirisa. Upravo na takvom jednom festivalu sam bila proteklog vikenda.

U Vodicama, prelepom dalmatinskom gradiću u blizini Šibenika, 9. i 10. juna održao se 15. CMC festival u organizaciji hrvatske izdavačke kuće Croatia Records. Na samom početku moram pohvaliti kompletnu organizaciju i napomenuti da ovu kuću, kako u Zagrebu tako i u Beogradu, a samim tim i ovaj festival, vodi ekipa velikih profesionalaca, što na kraju mora rezultirati zadovoljnom publikom, ali i saradnicima. Za mene je ovo bilo jedno sasvim novo iskustvo koje ću rado podeliti sa vama.

Avantura Vodice počela je migrantski, a to znači da smo autobus koji je put Hrvatske kretao iz Beograda, nas četvoro Novosađana sačekali na autoputu kod Pećinaca do kojih smo zbog radova kod Rume došli migrantskim stilom. Tačnije, step by step laganim koracima od naplatne rampe, pored puta, preko nadvožnjaka, pa strminom do ispod navodžnjaka u hlad. Naravno, sve to pod teretom u vidu kofera, torbi i kesa. Jasno vam je da sam u sebi milion puta pomislila “Što mi je sve ovo uopšte trebalo”. Ali život me je naučio da svaki loš početak ima dobar kraj pa sam se trudila da svemu tome ne pridajem mnogo značaja. Svaku kap znoja zaboravila sam onog momenta kada sam zakoračila u autobus u kom su nas dočekala nasmejana i avanture željna lica dragih nam kolega iz Beograda. Ispred nas je bilo nešto malo više od 700 kilometara i oko 10 sati puta, ali uz dobro društvo, sati su minute. Moram priznati da je atmosfera živnula kada smo mi Novosađani ušli, ali ne toliko zbog nas troje koliko zbog samo jednog čoveka, Aleksandra Filipovića, čoveka legende i žive muzičke enciklopedije. Zahvaljujući njemu, našim ekskurzija-autobusom širio se zvuk velikih ex Yu hitova u poslednjih, pa…60 godina! Sale je napravio takvu plej listu da smo mogli tri puta da odemo do Vodica i nazad a da se ni jedna pesma ne ponovi. Red smeha, red pevanja, red prepričavanja dešavanja sa prethodnih avantura, po neki odmor na pumpi i tako sve u krug. Neverovatno, ali vreme je brzo prošlo.

Bio je mrak uveliko kada smo stigli. Vozač je otvorio vrata autobusa, izašli smo napolje i ono što nas je dočekalo je bio miris mora. Ali ne bilo kog mora, bio je ovo miris Jadrana, onaj miris koji podseća na detinjstvo, hotelske terase sa muzikom do kasno u noć, prve ljubavi, prva noćna kupanja. Nismo odolele, koleginica i ja čim smo spustile kofere u sobu, sišle smo do plaže i zakoračile u more. Naravno, pao je i prvi selfi sa opisom “Osolile smo noge”. Mislila sam da od uzbuđenja neću moći da spavam, ali vazduh sa mirisom mora i četinara me je opio i zaspala sam za tren oka. Sve je bilo kako treba. Festival je mogao da počne.

Jedna od stvari koja mami nas novinare da posetimo ovaj festival, pored dobre muzike, jeste vožnja brodićem prvog festivalskog dana. To je bila i naša prva aktivnost, dnevna vožnja brodićem na kom je predstavljena trostruka kompilacija CMC festivala, kao i ceo program 15. CMC festivala Vodice powered by Calcedoina, kako je puno ime, uz predivne ukuse vina, pršute i sira. Na konferenciji su govorili kreativna direktorka Croatia Recordsa, Nikolina Mazalin te gradonačelnik Vodica, Ante Cukrov Desto, koji su nam poželeli dobrodošlicu i lep provod u ova dva festivalska dana. Na kompilaciji se nalaze sve pesme koje su izvedene u subotu na glavnoj festivalskoj bini, a u pitanju su hitovi više od 50 izvođača koji se već neko vreme mogu čuti na radio stanicama širom regije. Ja sam do tog momenta čula samo dve pesme, Borisa Novkovića i Alku Vujicu, ali sam u toku vožnje lepim plavim Jadranom, pronašla par svojih favorita o kojima ću pisati kada za to dođe vreme.

Kada sam se pakovala za ovaj put dvoumila sam se da li da ponesem kupaći kostim jer su mi svi rekli da je kupanje u Jadranu početkom juna skoro pa nemoguće i da je more tada uvek hladno. Odlučila sam, okupaću se pa makar samo na 10 minuta. Skovala sam plan, kupanje, umotavanje u dva peškira, trka do apartmana, paljenje klime, umotavanje u ćebe i šolja Tylol Hot-a spasiće me od bilo kakvih komplikacija kasnije. Mi pravimo planove, a Bog nam se smeje. I hvala mu na tome, jer je ovog dana temperatura mora bila 23 stepena i misija plivanja u moru sprovedena je u delo bez ikakvih problema. Nakon nirvane koju sam dostigla plivajući i plutajući na vodi, došlo je vreme da se spremimo i krenemo u noć. A noć na moru uvek obećava mnogo. U mom slučaju čekala su me četiri koncerta koja sam jedva čekala da ispratim. Već oko 21h na bini u obliku šarene polu otvorene lopte, počeo je koncert svima nam jako dobro poznate grupe Aerodrom i uvek raspoloženog Jurice Pađena.

U svojoj dugoj karijeri imaju veliki broj hitova pa ne znam koji bih pre izdvojila “24 sata” , “Obična ljubavna pjesma” , meni lično najdraža “Što si u kavu stavila” , “Stavi pravu stvar”… Sjajnim tekstovima i melodijama od samog starta doneli su dobro raspoloženje i rasplesali mnogobrojnu publiku, koju je osim Vodičana činio i veliki broj turista, rekla bih Nemaca najviše. Kako ih prepoznajem u gužvi ili još tačnije u buci? Crveno lice i uvek bezvezne košulje, raskopčane obavezno, zatim bermude ili neprimetne haljine, kao i izuzetno ružne, ali sam sigurna udobne sandale. To bi bio opis Nemca na Hrvatskom primorju. U prevodu, ništa se nije promenilo već 40 godina, sem čarapa koje stvarno više ne nose. Ili su to nosili Česi, hm…?

A onda je usledio nastup kraljice vokalne izvedbe, kako bi to Hrvati rekli, i bili bi u pravu. Ivana Ranilović-Vrdoljak, svima poznatija pod imenom Vanna svojim neverovatnim glasom sekla je vazduh kao žiletom i ostavljala sve bez daha. Ovo je verovali ili ne bio njen prvi nastup u Vodicama, baš kao i moja poseta gradu, pa eto još jedne poveznice između nas dve sem one da imamo isti nadimak i da umemo da pevamo. Doduše ona malo bolje, ali ne bih se ja baš kladila u velike pare da je ne mogu stić’. 🙂 Da ste me pre ovog koncerta pitali koje pesme Vanna peva, rekla bih kao iz topa “Tek je 12 sati” i ona….ona…jao kako se zove, ima još jedna. A posle ovog koncerta istina je da ih znam skoro pa sve. Većinu nisam imala pojma da ona peva. Ne zamerite, ja sam rokerka u duši. Sada imam osećaj da je sve velike hitove devedestih otpevala ona, a neki od njih su “Sve bih dala da znam” , “24 sata” , “Kao da me nema” , “Kao rijeka” , “U tebi” , “Puna memorija” i mnoge druge. Zgodna plavušica u šljokičastoj zelenoj haljini sa frizurom u fazonu Merlin Monro, vladala je scenom punih sat i po vremena i učinila da se fantastično provedemo.

Ono što moram primetiti kada je njen nastup u pitanju je da je Vanna oko sebe okupila zaista sjajnu ekipu muzičara, kojima na žalost nisam zapamtila imena, sa posebnim akcentom na devojku koja je prateći vokal i peva kao anđeo. Vanna i bend uživo zvuče kao na CD-u i zbog toga njihov nastup je bio ubedljivo najbolji i najprofesionalniji na ovogodišnjem festivalu, za moj ukus. Vanna, može jedna slika sledeći put sa nadimkinjom? Izmislila sam ovu reč.

Nakon naj-vokala na scenu je stigla naj-energija. I da vam ne kažem njeno ime, mogu se kladiti da ste pomislili na ženu koja pršti od pozitivne energije, Indira Forca, svima poznatija kao Indira Colonia. Još jedna plavuša, sva u belom, sa belim čizmama preko kolena od laka, jaka i moćna, toliko je uzdrmala Vodice da sam očekivala da nas neki Cunami zapljusne.

Indira i Vodice se odlično poznaju, nastupala je mnogo godina ranije kao članica grupe Colonia, ali i kao solo izvođač. Oni se toliko poznaju da mi se činilo da imaju svoje neke interne fore, ali čuj….ne razumijem ti ja taj Dalmatinski, pa nemam pojma ća su ćakulali. Ali ono što znam je da je ova žena Balkanska Tina Tarner. Čak me i njen “rad nogu” podseća na tu veliku svetsku zvezdu, koja nas je na žalost nedavno napustila. Podsetila me je na sve te velike hitove poput “Žena od Titana” , “Atlantida” , “Dođi”, kao i one koje je otpevala u bendu Colonia “Za tvoje snene oči” , “Oduzimaš mi dah” i “Svijet voli pobjednike”, koju evo baš ovih dana pevušim, nikako da prestanem, prosto okolnosi su takve…. Đoković, pa Jokić. Publika je prihvatila njenu energiju i plesala i pevala sa njom od početka do kraja, a kako su organizatori izjavili, veruju da će se Indira vratiti sledeće godine u Vodice, ovaj put u revijalnom delu sa novom pesmom. Videćemo.

Za kraj, rekla bih da su nastupile trenutno vrlo popularne tri devojke. Izvinjavam se, nisam upućena, ali kako je publika reagovala, rekla bih da jesu zvezde. Njihovom nastupu čini mi se da su se najviše obradovala deca, dobro i muškarci. U pitanju je trio pod imenom Učiteljice. Zašto Učiteljice, ne znam, mnogo su mi mlade za tako ozbiljnu profesiju, ali da je efektno, jeste. Neka mi oproste druge dve, ali jednu sam zapamtila da se zove baš kao i ja, Andrea.

Koliko sam ja mogla da primetim, Učiteljice su nešto između naših devojaka koje su činile trio Hurrican i onih koje i danas čine Frajle. Sva tri benda čine tri devojke, s tim da su Učiteljice stilski pravi pravcati hrvatski pop. Znate one pesme koje smo slušali na nekim davnim festivalima, poput Splitskog, Dalmatinski prizvuk, sa nežno lepim vokalima, ali Boga mi ima tu malo i prizvuka Slavonije i nama bliske tamburice? Evo izguglala sam, druge dve devojke zovu se Silvija i Ana. Slatke i drage devojke ulepšale su veče mnogima koji su ostali do samog kraja prve večeri, a bilo ih je mnogo. Čini mi se da je njihov najveći hit pesma koja se zove “Luda kuća” , a popularnost su stekle već sa prvom pesmom “Nema natrag” koja je bila duetska sa Jasminom Stavrosom.

Kako su se koncerti na glavnoj festivalskoj bini privodili kraju, tako je polako počinjao program u Makini, popularnom klubu takođe na vodičkoj rivi, par stotina metara dalje. Koncertima Samoane, Marka Vukesa s bendom i Buryane, a i službenim after partyjem prve večeri, atmosfera je bila sve užarenija pa je bilo jako teško naći slobodno mesto u klubu. Party je trajao do ranih jutarnjih sati, kada su se Vodice okupale prvim sunčevim zracima i nagovestile još jedan nezaboravan dan.

Uz šetnju po rivi do svog apartmana razmišljala sam o tome kako je čoveku potrebno tako malo da bude srećan. Miris borova, so u kosi, note koje diraju dušu i nekoliko dobrih ljudi oko sebe. Meni dosta.

A ono što me čekalo sutra moglo bi stati u jednu reč, haos!

I o tome čitajte sutra.

Vaša, večno u more zaljubljena,

Andrea Magazin

Fotografije: Marina Pešić