Muzika je odavno prestala da bude samo auditivna. Sada traži nadogradnju kroz vizuelizaciju. Postoje ljudi koji uvek uhvate trenutak koji drugima promakne i zbog njih i sama muzika zvuči bolje. Da mi zvučimo još dugo dobro a da tebi oko i dalje ostane otvoreno kad drugi trepnu. Pozdrav od cele YU Grupe

Sa zadovoljstvom sam potpisao fotografiju Marini Pešić, bilo je to i zadovoljstvo i privilegija. Rok fotografija je jedna od najkompleksnijih gde nije dovoljno imati samo oštro oko i dobru opremu već se njena suština ogleda u retkim i specifičnim trenucima energije koju muzičari emituju a fotografi ne tako često osete i zabeleže. Marina je to na nekoliko velikih koncerata u našoj jubilarnoj godini uspela u potpunosti.

Marinu sam upoznao u novosadskom klubu Kriva Marta, držala je foto-aparat u ruci i smešila se. Od tada je uvek bila uz Šinobuse, a postali smo i dobri prijatelji. U smehu su prolazile mnoge noći, ali je ona uvek bila na visini zadatka kada je trebalo nešto vredno zabeležiti. Imali smo čast da se nađemo na njenim prvim samostalnim izložbama rame uz rame s velikim bendovima iz celog regiona. Njena strast ka fotografiji i posvećenost rokenrolu retka je i dragocena i nije ni čudo što je Marina danas cenjena i poštovana i što fotografiše naše najpoznatije izvođače.

Tajna koje nema je da Marina, poput slavnijeg brata po oružju - Denija Klinča, čiji nenametljiv pristup će (ne)svesno preuzeti - voli rokenrol. Način da se, i dalje u dominantno muškom poslu (koji to u svetu poodavno nije) uspe i opstane je da ljubav pređe u strast, da eskalira u opsesiju koja Marinine koncertne fotografije prevodi iz čisto dokumentarnog u sferu rok snova podjednako važnu i izvođačima i publici. Rokenrolu, koliko u zvuku toliko i na slici, nužna je izvesna doza misterije, čarolije...taman tolika da onemogući svako konačno artističko dešifrovanje. Zaustavljeni fremovi koncerata vraćaju na jedini istinski osećaj posle svakog autentičnog nastupa: „Gde smo to bili? Šta nam se to desilo? Ko je to bio?“

Veliki sam fan dobre rokenrol fotografije i mislim da je ona umnogome ne samo stvar zanata već pitanje životnog stava. Svi mi koji živimo rokenrol u pravom smislu te reči to osećamo. Neke od mojih i bendovskih fotografija koje je napravila Marina Pešić dobile su zasluženo počasno mesto ne samo na društvenim mrežama već i na zidovima naših životnih prostora, što govori o tome koliko su nam dragocene i drage - kao i njihova autorka.