Dom omladine Beograda je imao (a ima i večeras) tu čast da u prepunoj Velikoj sali bude održan jedan od najperfektnijih koncerata ove godine, a tek smo stigli do aprila. Reč je, naravno, o koncertu benda Kanda, Kodža i Nebojša.
KKN je nešto drugačije, a sam bend, muziku i poeziju koju stvaraju doživljavam kao deo paralelnog univerzuma koji oslikava duh Beograda koji bi postojao da u njemu rock’n’roll vodi glavnu reč.
– Malo bunta, malo prkosa, postavljanje nezgodnih pitanja protkanih onim suštinskim potrebama i težnjama uz mnogo emocije, energije i stava. Sve to u sebi nosi i album „Volja za noć“, koji je napunio deset godina i bio i više nego dovoljan povod da bend napravi spektakl. Očekivano, bilo je na najvišem nivou. I više od toga.
Počelo je uz taktove pesme „Vera,nada, ljubav i stav“, koja nam je dala deveti život kroz akustičnu izvedbu, koja je i obeležila prvi deo kocerta u kom su bile pesme poput: „Prekidi ponovo“, „Ton po ton“, „Tajne letenja“, „Ahead There“, „Crveni konji“, „Siroti Ani i Bo“ – koju je zajedno sa bendom odsvirao basista Ognjen Beader.
Zatim je bend, već oduševljenu publiku, još više „oduvao“, zamenivši akustične instrumente električnim, a suvišno je govoriti kakav je ovo efekat imalo, jer sama činjenica da je cela Velika stala bila na nogama, uz gromoglasne aplauze, uzvike i pevanje govori mnogo.
Usledili su: „Mediteran“, „Sve je stalo“, „Uvek u ponoć“, „Nebo“, „Prekidi stvarnosti“, „Tibet“ i druge velike pesme koje su obeležile više od trideset godina rada benda.
Iskreno govoreći, ne znam da li sam ikada bila na nekom njihovom koncertu koji nije bio dobar. Neosporna autentičnost Oliverovog glasa, za koji se slobodno može reći da je najprepoznatljiviji i najupečatljiviji na našoj sceni, ali i Nenadove i Jankove virtuozne solaže, Boškovo umeće na bas gitari i Vladanove bunjarske vratolomije, čist su primer savršenog sklada, talenta, iskustva i ljubavi prema kvalitetnoj muzici.
Velika sala DOB-a dodatno daje na celokupnom utisku, koji ne može da se otme iz kandži intimnosti, želje i dobrog raspoloženja, a sve to je upravo publika i prenela bendu, što se videlo i u samoj Oliverovoj komunikaciji, te je uz osmeh, zahvaljivanje, ali i nazdravljanje i grljenje sa fanovima izrazio veliko zadovoljstvo.
Na samom početku koncerta, kada je Oliver izašao na scenu iz publike se čulo: Zašto KKN i sedenje?
Dok se polako sležu utisci, čini mi se da dobijamo i odgovor – uz onakav zvuk, glas, osećaj i emociju ide apsolutno sve – i sedenje i ležanje i skakanje i igranje, jer jednom kad krene KKN mašinerija dolaze svi prekidi stvarnosti, a svi koji smo tu bili volimo da se gubimo u tim maglama bez obzira na prostor, okolnosti, vreme…
/Nek dugo traje r’n’r sa tobom posebno
Jako i potpuno, uvek i ponovo…/
Tekst: Iris Pejčić
Fotografije: Marina Pešić
