“U mome gradu danas gostuje ljubav! Imam nadu da možda sretnem te. Živa bila ljubav!” Ovim stihovima pesme “Vrisnem” počeo je dugo očekivani koncert makedonske dive Kaliopi u prepunoj MTS Dvorani u Beogradu. Kaliopi i beogradska publika povezani su neraskidivom bliskošću, što se moglo lako primetiti po ozarenim licima i raširenim rukama svih prisutnih od trenutka kada je izašla na scenu.
Osim njenog prepoznatljivog glasa i čarobnog osmeha, Kaliopi krase mnoge uzvišene vrline kao što su veliko srce, nesvakidašnja harizma i čovekoljublje. Njena vesela priroda i vrcavi humor očarali su sve prisutne, a svoje najlepše pesme izvodila je uz neprestano trčkaranje po sceni, ali i po sali, izmedju redova, gde je plesala i grlila se sa publikom.
Nizali su se hitovi: „Vučica“, „Jutro“, „Poželi“, „Oboi me“, „Mesečina“, „Mrvica“, „Za samo eden den“ i mnoge druge, dobre stare i neke nove pesme. Mladi su već uz prvu pesmu skočili na noge i đuskali, a uz „Kofer ljubavi“ predstavila je članove svog benda i tada su i oni stariji ustali i zaplesali.
Koncert je začinjen specijalnim gostima, koji su, na radost publike, doprineli uzavreloj atmosferi. Mladi Strahinja Segedinski sa svojom tamburom pridružio se bendu u pesmi „Lokomotiva“. Pesmu „Znam“ Kaliopi je otpevala u duetu sa Željkom Samardžićem, a nakon toga Željko je otpevao i svoje dve pesme: „Možda“ i „Ljubavnik“.
Najlepše iznenadjenje je bio ulazak na scenu dečice iz hora Čarolija. Sva su deca bila obučena u rokerskom stilu, a horom je dirigovala Leontina. Oni su zajedno sa Kaliopi izveli pesmu „Nebo mi sja“ i nagrađeni su jednim od najdužih aplauza te večeri.
Zatim je Kaliopi predstavila svoj novi singl „Kad osvane“ i najavila da će ući u studio 18. februara i snimiti neke nove pesme, na šta je publika reagovala uz glasno odobravanje.
Dva i po sata nije bilo dovoljno da se izvedu sve divne pesme iz njene bogate karijere. Kaliopi se dva puta vraćala na bis da bi otpevala svoje najveće hitove: „Crno i belo“ i „Rođeni“, a onda se oprostila od beogradske publike do sledećeg susreta.
Tekst: Žana Nenadović
Fotografije: Marina Pešić
