Poslednja dodela Porina koju sam posetila u statusu novinara desila (mi) se 2013. Nosila sam veliku kameru, intervjuisala sam nominovane i laureate, upoznala sam se sa tada novim imenima hrvatske muzičke scene. Sve to je stalo u nekoliko emisija koje su uglavnom bile intonirane duhovito – informativno, u formi reportaže. Ispostaviće se da su ove emisije ujedno bile i poslednje epizode “Balkan Art Report by Sandra Rančić”, TV serijala koji sam, posvećeno, iz sve snage, radila duži niz godina.
Oduvek vođena dokumentarističkim pristupom, sa velikom znatiželjom, pogledala sam i epizode HRT-ovog serijala autora Tonija Volarića “A Porina dobiva…” , koji jeste specifičan doku-zapis o dobitnicima Porina, a ujedno i EKG traka ove manifestacije značajne za Hrvatsku, a u određenoj meri i za regionalnu muzičku scenu. Pokušali smo da obezbedimo prava da neke od epizoda prikažemo na našem festivalu muzičkog dokumentarnog filma Dok’n’Ritam u Beogradu. Ideja je bila da uz projekcije organizujemo razgovore sa odabranim gostima i razgovaramo sa njima o različitim temama kao što su npr. muzičke liste i nagrade kao neophodna referenca u afirmaciji muzičke scene i / ili kao neophodni dokument vremena određenog kulturnog prostora… Zasada nemamo odgovor, ali nas volja ne napušta.
Kada sam saznala da će se ove godine dodela odigrati u gradu koji mi je drugi dom, u Zagrebu, baš istog dana kad je i meni rođendan, pomislila sam da je baš zgodno biti tamo, da proslavimo rođendan zajedno.
TRIDESET GODINA RANIJE
Prema podacima na sajtu porin.org, diskografska nagrada Porin ustanovljena je 1993. godine i redovno se, na godišnjem nivou, dodeljuje od 1994. Idejni začetnici i pokretači nagrade su kompozitor Zrinko Tutić, diskograf Veljko Despot i novinar Dražen Vrdoljak, a utemeljitelji Hrvatsko društvo skladatelja, Hrvatska glazbena unija i Hrvatska radiotelevizija. Naziv je nagrada dobila prema istoimenoj operi Vatroslava Lisinskog.
Porin predstavlja najbolje u hrvatskoj diskografskoj produkciji protekle godine jer objedinjuje nominovane predstavnike svih muzičkih žanrova, od zabavne muzike, popa i rocka, pa do etna, jazza i klasične muzike. Ovo je strukovna nagrada u kojoj profesionalci nagrađuju profesionalce, biračko telo čine profesionalni muzičari, kompozitori, muzički urednici, producenti, aranžeri, ton majstori, kritičari. Simbol nagrade je statua visine oko 30 cm koju je kreirao Ivica Propadalo. Autor muzičkog identiteta je Alfi Kabiljo. Dodela nagrade Porin održava se u različitim gradovima i na različitim lokacijama RH.
Kip čiji je autor Ivica Propadalo, u prethodnih se 30 godina našao u rukama kako hrvatskih i regionalnih, tako i svetskih muzičkih veličina. Mudro, zar ne? Uzneti/izneti nagradu iz lokalnih okvira u planetarne, why not?
“U tom vremenu, vremenu Porinove druge decenije, i dalje su se dodeljivale statue i stranim izvođačima. Roger Waters, legendarni autor i basista Pink Floyda, oduševio se kad su mu 2011. godine, uoči koncerta u zagrebačkoj Areni, uručili hrvatsku muzičku nagradu za posebna dostignuća u muzici. ‘Jako mi se sviđa Porin. Nosim ga kući gde ću ga pažljivo čuvati. Ovo mi je velika čast i zahvaljujem svima u Hrvatskoj na ovom priznanju’ , rekao je tada Waters. Posebno ga je razveselilo što je bio prvi muzičar koji je dobio Porina izrađenog od bračkog kamena. Te iste godine dve statue dobila je i Sade. Leonard Cohen najviše je pohvalio izgled statue. Kanađanin je nagradu dobio 2010. godine za najbolji inostrani video program ‘Live in London’ . ‘Statua je prelepa, ali moram priznati da je teška’ , rekao je Cohen pre nastupa u Ljubljani i ponosno pozirao s kristalnim Porinom. Ipak, najviše Porina osvojili su The Rolling Stonesi. Jedan od najdugovečnijih bendova u istoriji osvojio je šest statua. Njihov album ‘Bridges to Babylon’ 1998. godine bio je najbolji strani uradak, a hit ‘Anybody seen my baby’ najbolji spot. Godinu kasnije Stonesi su osvojili Porin za najbolji strani video program ‘Bridges to Babylon’ , dok su 2006. ponovo dobili dve nagrade, i to za pesmu ‘Streets of love’ te album ‘A Bigger Bang’ . Poslednji kipić uzeli su dve godine kasnije za najbolji strani video program ‘The Biggest Bang’ . Porin se stranim izvođačima dodeljivao sve do 2014. godine.” (Izvor: Porin.org)
PRIME TIME HRT, IMIDŽ I BEKSTEJDŽ PRiče
Uvek sam imala utisak da je produkcijski nivo manifestacije na visokom nivou, kao i medijski imidž. Čini se da je u funkciji svrsishodnoj – na korist svima, glamur, mestimično upliv u estradu, a sa druge strane, cela slika bivala je katkad i dovoljno pomerena u druge sfere, kroz nastupe određenih umetnika. Tokom godina, bilo je duhovitih nastupa, raznoraznih prozivanja, podrške miru i svojevrsnih ispada koji su se dugo prepričavali, posebno vezanim za afterparti zabave.
Dodela Porina slična je dodeli Zlatne Arene na različitim nivoima. Radivši nekoliko godina izveštaje iz Pule za domaće medije, puno toga sam videla, u ponečemu čak i učestvovala, tako da se u epizodama serijala “Balkan Art Report” posvećenim Pulskom festivalu našlo se dosta “Off the record” priča. Nabrojaću samo najvažnije sličnosti: udarni termini HRT-a u oba slučaja – podržavamo domaću muzičku i filmsku umetnost. Štiklirano. Crveni tepih. Štiklirano. Imidž. Štiklirano. Podrška svih ostalih medija. Štiklirano. Da li se smatra da je osvojiti Zlatnu Arenu ili Porina čast? Da. A za to vreme u bekstejdžu… Neprekidna šaputanja uz povremena glasnija negodovanja, do direktnog upiranja prstomna temu “dodela je besmislena, nameštena, nikom ništa ne znači…” Možda “do nagrade nije stalo” onima koji su je dobili, ali onima koji nisu je stalo (od postanka sveta do danas). I tako PRiče tog tipa traju uglavnom dok onaj koji ih kreira ne dobije nagradu, ili bar nominaciju. Zatim sledi širok osmeh. “Jedan kip(ić) menja sve! “ #hvalaCane
“Pa je!” , kaže moja prijateljica, “to ti je isto kao što ovdje nikog ne interesira Evrosong, prevaziđena i izopačena manifestacija, ali kad su izaščli Let 3, eee, sad je bitno, sad svi navijamo 🙂 “ .
KATEGORIJE KAO INSPIRACIJA ZA AUTORE I NOVE NAGRADE
Oooo neee! Nećeš valjda sada da nam pričaš i to… Daj da otvorimo šampanjac… OK, ali još nije vreme za pjenušac, to ćemo kad saznamo (bar) prvih nekoliko dobitnika ove godine. Međutim, kad malo bolje razmislim, tridesetsedam kategorija – dok ih nabrojim, proći će prva trećina prenosa, što jes’- jes’, u pravu ste ljudi, kasnije ćemo priložiti link sa dobitnicima. Šta su kategorije bez dobitnika, ŠČto je muškarac bez brkova? Kategorija ima možda previše, no, meni se čini da su za autore značajne. Ovde dolazimo do ključne stavke: Da li je previše kategorija dobro za uspostavljanje kriterijuma i život muzičke scene jedne države? Da li je za autore sve to motivacionog karaktera, ili vodi u straputice kada je reč o referencama?
Kao oponent nagradi Porin, u jednom periodu, dodeljivana je muzička nagrada Crni mačak. Baš kao i Porin, i Crni mačak je bio dodeljivan on the road – dodela se održavala u različitim gradovima Hrvatske.
“Crni mačak je novinarska rock nagrada koja se dodeljivala u razdoblju od 1998-2004. Nagrada je nastala u martu 1998. kao reakcija hrvatske rock grupacije na preveliku estradizaciju hrvatske scene. U početku je trebalo da se zove Ponor, ali je ipak dobila ovo ime. Vremenom, Crni mačak stekao je veliku popularnost i značaj, pa je postao suparnik Porinu. Tokom godina, dodele su održane u Varaždinu, Osijeku, Zagrebu i drugim hrvatskim gradovima. Organizator Crnog mačka, Pavao Podolski, otkazao je 2004. dodelu koja je trebalo da se održi u Rijeci, pa je Crni mačak nestao s muzičke scene.” (Izvor: Wikipedija)
U novije doba, od 2018. dodeljuje se i nezavisna muzička nagrada, Rock & Off, čije glasačko telo čine profesionalni novinari, kritičari, urednici muzičkih portala. Ova nagrada za sada broji deset kategorija, i u konačni izbor uključen je i stručni žiri. Prisustvovala sam dva puta dodeli nagrade Rock & Off u Tvornici. Bilo je zabavno, fokus je na alternativi, pa samim tim, više je mlađih učesnika među nominovanima. Utisak je da će i ovo takmičenje biti dugovečno. Videćemo. Pokazalo se više puta da je šesto ili sedmo izdanje neke manifestacije presudno.
Šta se može zaključiti? Da li na hrvatskoj muzičkoj sceni cveta 1000 cvetova? Da li je uspostavljanjem muzičke nagrade, i pod njenim uticajem, tokom prvih godina održavanja stvoren takmičarski duh, atmosfera koja je donela motivaciju autorima? Pokretanjem drugih strukovnih nagrada, pokazalo se da ima novih imena na sceni koja nikad nisu bila deo Porinove selekcije. Da li su pojmovi raslojavanje i podizanje lestvice na sceni, u ovom slučaju sinonimi? Hmmm… E, sad, jasno je da Kontravizija nije postojala pre Evrovizije… Održati se tri decenije, znači da su kroz organizacione timove prošle bar dve generacije. Pratiti promene koje se dešavaju tzunamijevskom brzinom nije baš lako. Poznato je i to da su u prošlim vremenima takmičarski festivali doneli mnoga velika imena, čiji muzički opus je dan danas aktuelan, nakon više od pola veka…
Hm, svih mi dabrova s Ontarija, Karamba Karamb… Kontemplaciju prekida ljubazno ali odlučno simpatično žensko staff lice.
“Molimo da svatko sjedne na (protokolom određeno) mjesto.” Boca šampanjca skrivena u ukrasnim kesama sa ostalim poklonima je pored mene. Šta sa buketom, nemam pojma, smisliću (valjda). Sedimo na tribini, imamo savršen pogled na stolove za kojima sede nominovani, ljudi iz posla, prezenteri koji će proglasiti neke od pobednika… Ha, kad bi ovog časa Sandra Rančić kojim slučajem radila za neki glam-žuto-zlatni medij, imala bi svašta da vam ispriča!
U ovom formatu, međutim, nema mesta za to. Nema mesta ni za kritički pristup vezan uz ovogodišnje laureate, odnosno, za analizu u kom procentu su nagrade pravedno dodeljene. Doku-prikaz, eventualno, dozvoljava da (d)odam poneku romantičnu iskru… Recimo, pogodila sam skoro sve dobitnike onih Porina koji se vode kao “glavni”. Čak i za Daleku obalu… Prijateljica me pita: „Pa, kako…?“ Biće da sam predugo unutra, bez obzira na svojevrsnu pauzu, a možda mi je i od rođendanskog veselja proradio kladioničarski nerv…
Kad sam u najavi pročitala da scenario i režiju prenosa potpisuje reditelj Mario Kovač, roker, DJ, glumac čije radove rado pratim, baš bejah radoznala. Scenografija, svetla, scena – sve je u funkciji tridesetog rođendana, deluje slavljenički, jasno je da je trebalo puno ljudi i vremena. Dinamično je, prezenteri su profesionalni, skoncentrisani, neki od njih i duhoviti, u funkciji je više stejdževa. Simpatičan je bio video uradak u kom Neno Belan traži Marijana Bana, “treba da mu preda statuu Porina za životno delo”… Posebna veština je potrebna i prilikom obraćanja javnosti kada je reč o onima koji više nisu sa nama. Konkretno, ovim pitanjem dugo sam se bavila, razmišljala, lomila se na svakom Dok’n’Ritmu, posebno na šestom izdanju, koje je u celini bilo posvećeno preminulima te godine. Massimu je posthumno dodeljen Porin za životno delo i, prema mojim kriterijumima u toj prilici, bilo je odmereno i sa poštovanjem. Međutim, veliki propust se desio – ili u scenariju dodele Porina, ili meni lično (puno puta mi mobilni telefon zasvetleo tokom večeri, pa ne mogu da tvrdim) tek, o odlasku Žareta Batinovića ne čuh i ne videh ništa.
Između proglašenja ređali su se nastupi te stavih buket u krilo da bih aplaudirala Elementalu, Neni Belanu, Jazz orkestru HRT-a i Darku Rundeku, Igoru Pavlici i Maji Rivić, Edi Maajki, Ivani Kindl. I Dušanu Šarcu.
Posle smo u bašti kafića, u kom su nam oduzimali čaše u nadi da ćemo otići odmah nakon dodele, ipak, otvorili šampanjac. Kako se povela rasprava o nagradama, pomislih da bi možda bilo važno da u naredni dokument uključim i tu analizu. Na primer – dovoljno je reći… Aaa, ne, dosta nam je analize, prošla je ponoć, nije ti više rođendan, idemo na afterparti u Bikers! (Ovde prestaje suvisla introspekcija i dijalog, ali kamerica je u ruci. Šta reći u ovom trenutku? Živeli! *Sutra: “Arhiva je čudo.”)
Ceo spisak nominovanih i dobitnika je ovde: https://www.porin.org/content/dobitnici-30porina
Delimičan spisak “glavnih” laureata: Porin za životno delo – Dušan Šarac, Marijan Ban, posthumno Massimo Savić ; Album godine – “Dovoljno je reći…Aki” , Parni valjak i prijatelji ; Pesma godine – “Trebaš li me” , Eni Jurišić i Matija Cvek ; Novi izvođač godine – Marko Bošnjak ; Najbolji album zabavne muzike – “Ime mi je nevažno” , Tedi Spalato ; Najbolji album pop muzike – “Za vašu posljepodnevnu razonodu” , Darko Rundek i Jazz Orkestar HRT-a ; Najbolji album rok muzike –“Kao sad” , Daleka obala ; Najbolji album alternativne muzike – “Still Woters” , J.R. August ; Najbolja ženska interpretacija – “Netko ko me čuva” , Ivana Kindl ; Najbolja muška interpretacija – “Zamisli” , Massimo Savić ; Najbolja interpretacija grupe sa vokalom – “Ponovo” , Parni valjak ; Najbolja vokalna saradnja – “Trebaš li me” , Eni Jurišić i Matija Cvek ; Producent godine – Ivan Pešut…
Autor teksta: Sandra Rančić
Foto : Arhiva Porina (Julien Duval i Matej Grgić) / Petra Čolak / Mladen Unetić
Izvori : https://www.porin.org/ ; https://www.facebook.com/PorinHR ; https://www.instagram.com/porinhr/ ; https://www.youtube.com/user/porinhr/videos
