Jubilarno trideseto izdanje Nišvila, po mnogo čemu posebno, donelo nam je niz fantastičnih koncerata koji će, bez sumnje, ostaviti neizbrisiv trag u istoriji ove džez manifestacije. Za četiri dana trajanja festivala, Tvrđava je bila glavno mesto okupljanja ljudi svih generacija, kao i različitih muzičkih preferencija. Ono što je zajedničko za sve te ljude jeste srdačno prihvatanje različitih muzičkih iskustava o čemu svedoči bogat program koji nam se priređuje svake godine.
Obećavajuću uvertiru u zvukove koje će nam pružiti glavna scena dao je Nišville Jam Orkestra. Sa njima su džez i fjužn obrade tradicionalnih pesama odzvanjale Tvrđavom. Nakon njih na bini su zasijali različiti instrumenti, muzički sastavi koji broje do osam članova čija se energija neprekidno prenosila i uspela da dotakne svakog pojedinca. Upravo je tog opisa vredan Indonežanski etno-jazz fusion sastav Vertigong. Čudesno je kako nas izvođači sa svojim stvaralaštvom mogu sprovesti kroz svoju kulturu, pa nas tako i sa njom verno upoznati. Theo Croker nas je besprekornošču nota svoje trube, uveo u baš onakav svet koji ona pruža, u čijem centru jesu mir i spokoj, uz istovremeno preplitanje sa kompleksnošču.
Mala pauza usledila je sa porukom “Živeo džez” – koju je poručio ovogodišnji dobitnik nagrade za životno delo, a to je Ivan Švager, koji je autor više od 300 proslavljenih kompozicija. Brookln Funk Essential, Black Uhuru i Karmesz A L’ est scenu su pretvorili u pravu eksploziju energije. Njihovi ritmovi su pokrenuli publiku i učinili da se na najbolji mogući način pozdravimo sa glavnom scenom za početak samog festivala. Jamajčanski Black Uhuru dobitnici su nagrade “Šaban Bajramović”, a njihov dolazak je definitivno izazvao najveće ovacije i interesovanje za posetu.
Plovidba se nastavlja, drugo veče je tu, talas dobre energije širi se i dalje u razarajućim frekvencijama, pa nam nakon par sati odmora Main stage iznova pruža zadovoljstvo i uživanje bivstvovanja na tom mestu. Camilla George svojim saksofonom je poklonila pravo jazz putovanje svim ljubiteljima žanra, ali isto tako i onima koji to nisu u potpunosti. Pojedinci koji su je nepomično pratili mogli su percipirati način na koji ona oseća muziku i sa njom se upustiti u taj proces. Zaista je posebno kada one koji nisu vrsni poznavaoci ovog ili bilo kog drugog žanra, određeni izvođač motiviše da razumeju i prigrle put kojim on hoda.
Posebno oduševljenje kod publike izazvala je harizmatična i vrlo talentovana kubanska pijanistkinja Jany McPherson, koja je nakon sjajnog nastupa odvojila vreme i za druženje i fotografisanje sa fanovima.
Arrested Development dao nam je mogućnost da budemo deo nekog drugog broda, onog kojim oni plove. Sada je svima jasan razlog njihovog već sada dugogodišnjeg nagrađivanja, kao i Gremi proglašenja za najboljeg novog izvođača.
Na drugim scenama za to vreme takođe su se nizali izvođači jedni za drugim, gde je na Open sceni svoje stvaralaštvo na vrlo uverljiv način prikazao Viktor zajedno sa ostalim članovima svog kvinteta. Tada su predstavili pesme sa svog albuma, a takođe i premijerno izveli one koje ćemo tek moći da slušamo na svim platformama. Stereo Banana je svojim Nišlijama pružila još jedan nezaboravni provod, kako samo oni to znaju, sa njima je Hip Hop stage dobio svoj highlight večeri.
Treće veče glavnom scenom koračala su imena sa različitih strana sveta, pa smo tako imali priliku da čujemo muzičare iz Velike Britanije, Argentine, Kanade i mnogih drugih zemalja. Oni su sa nama podelili svoju muzičku magiju, obasipali nas istom i učinili da sa razlogom posetimo pretposlednji dan festivala. Iznova smo mogli da prisustvujemo čitavoj fuziji zvuka u čijem stvaranju učestvuje svaki član sastava pojedinačno, uz aplauze isprativši svakog od njih. Gitarski virtuozi Birelli Lagren, Ulf Wakenius i Martin Taylor poveli su nas na pravo muzičko putovanje, a njihova tri instrumenta potpuno su se harmonično sjedinila i svaki za sebe je odisao posebnošću. Jedan od njih, francuski džez gitarista, Bireli Lagren, dobio je nagradu “Car Konstantin” za doprinos ovom žanru.
Karen Souza je sa svojim coverima nama dobro poznatih pesama učinila da se podsetimo nekih ranijih godina, ali isto tako i pružila svoj nezamenljiv pečat na iste. Binu su zatvorili i tako najavili poslednji dan zvuci saksofona u izvođenju sastava The Shuffle Demons iz Kanade.
Open Stage, Museum Stage, i Welcome Stage ugostili su brojne bendove i izvođače koji su tek na početku prikazivanja i oblikovanja svog muzičkog izraza, pružajući nam priliku da otkrijemo njihov jedinstveni muzički identitet. Neki od njih su Grizete, Blue i Internaut. Za sam kraj dana, tu je naravno Midnight scena koja pruža užitak do ranih jutarnjih časova i zatvara kapije tvrđave do sutrašnjeg ponovnog viđenja.
Poslednje veče festivala bilo je u znaku Konstrakte, ovacije koje je primila jasno su pokazale da je neverovatan broj ljudi završni dan festivala posetilo upravo zbog nje.
Na samom početku mogli smo da čujemo neke od pesama benda Zemlja gruva, dok su posebni zanimljivi trenuci bile kratke numere napravljene uz pomoć veštačke inteligencije. I naposletku, kako smo i očekivali, evrovizijska pesma „In corpore sano“ zatvorila je ovaj po svemu sudeći, istorijski nastup.
Youtube senzacija – jamajčanski gitarista Brushy One String, nastavio je talas dobre energije svojim rege tonovima, dok je svojom najpopularnijom pesmom „Chicken in the corn“ otpevao zajedno sa publikom.
Nišlije otvaraju – Nišlije zatvaraju, pa je tako festival završen uz muzički sastav Eyot. Oni već po četvrti put šire svoju magiju na Tvrđavi, dok su sinoć primetno razgalili publiku koja ih je dva puta vratila na scenu.
Zapažen nastup na Open bini imao je psihodelični bluz rok bend The Highlanders. Ovaj užički bend dobro je poznat niškoj publici i njihovi fanovi uživali su uz hitove iz 60-ih i 70-ih godina.
Ovu reportažu završićemo Kostraktinom sinoćnom porukom “Nek se narod zabavlja” do sledećeg Nišville viđenja.
Tekst: Ana Milutinović
Foto: Marina Pešić
